Autorka nam ovim tekstom demonstrira svoju opštu zbunjenost svim i svačim što se događa Srbima na Kosmetu. Te nije joj jasno ovo, te ne zna zašto ovo... Ekstremni Srbi?! I to je ne bi razlikovalo od mnogih, čak bi bilo jedno svedočanstvo više o stanju svesti velike većine površno zainteresovanih. Zbunjuju međutim, njeni neupitni zaključci nastali iz tog magnovenja. Kao da je neki službenik iz kancelarije Olivera Ivanovića.

jako mije zao za "normalnom malom gradjana", koju mu dugujem bar jednu skromnu moralnu podrsku. sjecam jednu duboku nemoc i moralnu krivicom pa neznam jer svaka moja rijec-ovdje zasluzuje jednu ikakvu rehabilitaciju, jer znam sta znaci zivjeti u agoniju i strah od svake sekundice neizvesnosti.
Kao covjek(nisam sa Kosova i ne zivim dole)sjecam se odgovornim za neduzne ljudi koji postale deo jedne tuzne price i kalkulacije!
Zahvalujem Autorkom i ako ponekad imam neke male primjedbe, koje nianse nisu i tako vazne, za angaziranje i hrabrost da osvjetli jednu stranu kosovske bolne danasnjice!

Priča sa Kosovom je završena. Ostaje nam samo da kidamo živce čitajući istinite izveštaje sa tog područja. Mora, eto, još to da se odmotava, mora još da se pljačka srpski budžet, ali je ishod jasan. Očigledno je da Srbija ne želi da zadrži Kosovo i Metohiju unutar svojih granica. Ja ne bih išao dalje od činjenice da prave države na proglašenje nezavisnosti odgovaraju vojnom silom, a pristojne kolonije odgovaraju otvaranjem ambasade u novonastaloj koloniji. Mi Srbi nemamo državu. Mi imamo nepristojnu koloniju. Ne mnogo posle ubistva Zorana Đinđića je Zoran Živković izjavio da bi naši vojnici tamo predstavljali glinene golubove. Tadić je kasnije rekao da ne treba da se nadamo Kosovu u Srbiji, pa je promenio ploču, jer mu je rečeno da prethodna izjava ne ide uz kravatu. Da bismo razmišljali o oslobađanju Kosova i Metohije, moramo da oslobodimo Beograd.

Koji su argumenti protiv podjele Kosmeta a zatim i BiH.Granice na Balkanu nikad nisu bile nepromjenljive.

Naša vojska i policija je na jugu Srbije.
Što mi ne bismo uhapsili tako nekoliko
Šiptara i optužili ih za nešto pa neka
onda Kurti tamo u Prištini prevrće Euleks
automobile. Propuštamo šanse. Oko za oko zub za zub.

Da li vam zvuči neverovatno da starac od sedamdesetak godina bez ijedne reči ispunjava naloge svog brata, samo zato što žive zajedno i zato što je ovaj dve-tri godine stariji? Ne dogovaraju se, ne planiraju zajednički, ne dele odgovornost. Mlađi bez pogovora sluša starijeg. Da li vam zvuči nemoguće da momak dvadesetih godina radi u centralnoj Srbiji kao radnik na građevini, a kući na KiM šalje sav novac koji zaradi, do zadnjeg dinara (dozvoljeno mu je da zadrži samo onoliko koliko je otac odredio) ili da momak u cementari u Đeneral Jankoviću svakog prvog ocu predaje koverat sa platom, sa sve obračunskim listićem. Ne mogu rečima da opišem njegovo zaprepašćenje kada sam mu u šali predložio da na koverti napiše manju sumu i zadrži deo plate za sebe! Mislim da bi pre skočio u Lepenac, nego tako nešto učinio.

Ne mislim da u ovom gore opisanom ima nešto loše. Albansko društvo je jednostavno takvo kakvo je, takav je njihov društveni dogovor i sistem i tako funkcioniše. Ali, ako to znamo kako onda gledamo na slučaj „proteranih“ ili na ovo što autorka naziva „davanje instrukcija“ za ovaj ili onaj postupak. Mislite li da jedno celo selo ne može da se podigne i uputi u jednom pravcu na samo jedan mig neformalnog seoskog starešine? Može, itekako. Mislite li da to ne može da učini i neki gradić ili opština? Može, naravno. Ako ti ljudi još pred očima imaju navodni cilj, a to je dobijanje nezavisne države, sve će učiniti na zahtev svojih vođa.

Što pre u Srbiji shvatimo da imamo posla sa ovakvim protivnikom, to ćemo pre moći da odredimo način delovanja i pokušamo da zadržimo Kosovo i Metohiju u ovkirima Srbije. Ako to zaista želimo.

PODELAAA! Ali, nije dovoljno da Srbija dobije samo Sever. To se, međutim, ne ostvaruje proklamovanom politikom.

I ovaj tekst ima u sebi liniju koja je vidljiva u skoro svim tekstovima autorke a to je frustracija sa politickim liderima Srba sa severa Kosova. Iako se u potpunosti slazem da politicke aspiracije tih lidera ne idu dalje od reke Ibar, politicka argumentacija autorke postaje malo dosadna i predvidljiva. Mislim da bi moderatori, urednici ovog sajta mogli da razmisle o tome ukoliko zele da ocuvaju ozbiljnost i politicku edukativnost ovog sajta.